Гробља су вековима подразумевала ризницу монументалних сакралних здања величанственог стилског и естетског обележја, односно раскошне просторе узвишених духовних драгоцености, који веродостојно сведоче о бивствовању наших славних предака. Она досежу социјалну, хигијенску, историјску и у најширем смислу културолошку сврху.
Успенско правослано гробље налази се у Улици Новосадског сајма. Настало је 1860. године. Лета Господњег 1921. године са Јовановског гробља пренети су посмртни остаци грађана, који су сахрањени у заједничкој или у појединачним гробницама. Те исте 1921. је срушена Света Јовановска црква и од тог материјала је подигнута капела на Успенском гробљу. Површина гробља износила је око 4 хектара.
Доношењем одлуке о сахрањивању и гробљима („Службени лист општине Нови Сад“, 11/91), ово гробље је поново отворено за сахрањивање. На њему се налазе споменици од изузетног значаја, који су у поседу породице Полит-Десанчић, затим породица Батут и Виловац, као и многих других. Споменик заједничке гробнице пренетих са Јовановског гробља 1921. године има посебну уметничку и архитектонску вредност. Гробље поседује заједничку гробницу подигнуту заробљеницима умрлим током Првог светског рата. Пројектом ревитализације, последњих година врши се уређење Успенског гробља, а сви радови обављају се под надзором Завода за заштиту споменика културе.
На ових, не више од 100 метара, сахрањени су највиђенији војвођански Срби, који су својим животима сведочили Српску идеју, не бисмо ли ми, овде и сада били у прилици да говоримо нашим изворним, српским језиком. Најмање што можемо да урадимо јесте да се подсетимо, обиђемо им вечна почивалишта и одамо им почаст у тишини спокоја, без празника, задушница и медиjске пропраћености.
Светозар Милетић, Јаша Томић, Васа Стајић, Јосиф Руњанин, Стеван Брановачки, Јован Хаџић (Милош Светић), Ђорђе Натошевић, Михаил Полит Десанчић, породица Батут, породица Виловац и многи други знани и незнани Срби своје су урадили, а ми? Шта смо ми не урадили или бар помислили да урадимо како бисмо нашој деци завештали блиставу сутрашњицу.
Заслужни грађани сахрањени су на православном гробљу које се налази у непосредној близини центра Новог Сада, у улици Новосадског сајма. Гробље је настало 1860. године. Капела је подигнута 1921. године. Њеној градњи допринео је материјал Свете Јовановске цркве, која је претходно срушена. Посмртни остаци многих знаних, али и незнаних Срба и Руса, тада су пренети са Јовановског гробља на Успенско.
На Успенском гробљу постоји и такозвана Руска парцела, издвојени део гробља ма којем су сахрањени руски емигранти, царски официри, научници, уметници и њихове породице. Ово гробље је споменик културе. Оно се налази под заштитом Завода за споменике културе и Градског завода за обнову градитељског наслеђа. За сахрањивање било је отворено до 1974. Године.
Овде ћу навести укупно 78 истакнутих Срба, заслужних за развој Новог Сада и српске културе и духовности, као и привреде и других области живота на овом простору, који творе српску духовну вертикалу.
1. АДАМОВИЋ др СТЕВАН (1870-1945), адвокат и градоначелник; VI/01-002 Г
2. АДАМОВИЋ АЛЕКСАНДАР (1838-1906): велетрговац, велики Виноградар; специјалитет „Карловачки бермет”. VI/01-008 Г
3. АДАМОВИЋ АЛЕКСАНДАР (1877-1938): оснивач „Фрушкогорца”-фабрике шампањца и десертних вина; први увезао нове сорте грожђа на америчкој подлози (после филоксере), са оцем учествовао у формирању „Адамовићевог насеља”. VI/01-008 Г
4. АЛЕКСИЋ ТЕОДОР (1825-1891), витез од Мајне и зет господара Јована Обреновића. I/02-006 Г
5. БЕЉАНСКИ ЂОРЂЕ (1905-1966): предратни новинар, дописник“Политике” из Будимпеште, послератни шеф дописништва “Политике” у Новом Саду. V/02-020
6. БИОГРАДАЦ ЈОВАН (1812-1889): писац, официр, новинар; уредник “Комарца”, главни уредник “Недељног листа” у Новом Саду. III/02-077
7. БИГА ПЕТАР (1811-1879): генерал у аустроугарској војсци, учесник у Буни 1848/49. године, бранилац Србобрана. I/02-059 Г
8. БРАНКОВИЋ ЛУКИЈАН (1860-1941), комедиограф и новелиста. I/03-035 Г
9. БРАНОВАЧКИ СТЕВАН (1804-1880): адвокат и политичар, градоначелник Новог Сада, председник Матице српске; један од оснивача Српског народног позоришта. V/01-002 Г
10. БРАНЧИЋ БЛАГОЈЕ (1860-1915): професор гимназије у Новом Саду, преводилац са мађарског на српскохрватски језик и аутор српскохрватских и мађарских двојезичних речника; писац мађарске граматике. I/03-048
11. ВАНДРОВСКИ ПЕТАР ИВАНОВИЧ (1897-1971), инжењер. III/03-082
12. ВРХОВАЦ РАДИВОЈ (1863-1946): професор, филолог, председник Матице српске, директор гимназије у Сремским Карловцима, писац многих расправа из области педагогије и филозофије. I/05-008 Г
13. ВУКИЧЕВИЋ ЂУРА (1838-1910): публициста, политичар, историчар, адвокат; аутор радова из области уставног и црквеног права и из историје Војводине. I/05-012 Г
14. ВУЛКО АЛЕКСАНДАР (1859-1921), архитекта; пројектовао је више зграда у Новом Саду; истакнута је зграда Српског учитељског конвикта. VI/01-006 Г
15. ГРЧИЋ ЈОВАН (1855-1941): професор новосадске гимназије и Књижевник; аутор историје српске књижевности; аутор, оснивач и уредник часописа „Стражилово”, “Ново позориште”; саставио мађарско-српски речник. I/01-006 Г
16. ДИМИТРИЈЕВИЋ МИЛОШ (1824-1896): политичар, члан Угарског сабора, председник Матице српске, краљевски саветник, краљевски државни школски надзорник, витез краљевског српског Ордена светог Саве II степена, витез књажевства црногорског Данилова.
17. ДОБРЕНОВ МИЛАН (1902-1972): професор на Пољопривредном факултету у Сарајеву, а затим у Новом Саду; управник Завода за повртарство; агротехничар поврћа и цвећа. VI/01-015 Г
18. ДОБРИЋ НАНКА (1829-1912): прва српска дилетанткиња у Новом Саду; у име српске пречанске омладине на Мајском сабору 1848. године у Сремским Карловцима поздравила je војводу Стевана Шупљикца; написала je неколико занимљивих прилога из прошлости Новог Сада. I/05-003 Г
19. ЂУРИШИЋ др СЛАВКО (1911-1966), професор гинекологије и акушерства Клинике за гинекологију и акушерство Медицинског факултета у Новом Саду. VI/01-004 Г
20. ЕШКИЧЕВИЋ ВАСА (1867-1933), сликар; за време Првог светског рата прешао у Србију где делује као ратни сликар; после рата борави у Новом Саду, ради портрете, жанр-слике, а по наруџбини и иконе. Урадио je иконостас војничке капеле у Петроварадину. I/02-066
21. ЖИВОЈНОВИЋ ЈОВАН (1870-1927): професор, писац и први градоначелник у Новом Саду после уједињења 1918. Године; директор новосадске гимназије, писац уџбеника, песама и драмских састава. I/05-029 Г
22. ЖИВОТИЋ ДУШАН (1892-1964): глумац, редитељ и управник СНП-а у Новом Саду; водио је путујуће позориште. VI/01-018
23. ЗАМУРОВИЋ ЕМИЛ (1909-1946), грађевински инжењер; руководилац радова на изградњи моста „Маршал Тито”. I/05-026 Г
24. ИВКОВИЋ ЂОРЂЕ (1858-1920), књижар и новосадски штампар. I/01-015 Г
25. ИГЊАТОВИЋ ЈАКОВ (1824-1889), књижевник и приповедач; први реалиста у историји српске прозе; уређивао je “Летопис Матице српске“, „Весник“ и „Недељни лист“; један је од идеолога националног романтизма; мемоарист; једно време бавио се адвокатуром; написао више познатих романа. III/02-054
26. ЈЕЛЕСИЋ др ЗДРАВКО (1919-1964), доцент Медицинског факултета у Новом Саду; начелник Радиолошког одељења Пастеровог завода у Новом Саду. I/03-008 Г
27. ЈОВАНОВИЋ ДИМИТРИЈЕ (1840-1908), сенатор новосадски и рођени брат Јована Јовановића Змаја. III/01-026 Г
28. ЈОРГОВИЋ КОСТА (1882-1918): сликар, сарадник „Заставе“, оснивач листа „Занатлијско коло“; као сликар познат је по својим портретима, пејзажима и иконама. III/02-062
29. ЈОВАНОВИЋ ТОДОР-ТОЗА (1915-1964): градоначелник Новог Сада, председник Савета Универзитета и директор „Житопромета“; заслужан за пробијање булевара у Новом Саду и почетак стамбене изградње; члан Извршног већа Војводине. I/02-011
30. КАЛЕНИЋ др РАДИВОЈ (1881-1956), лекар специјалиста за зубне болести; први уводи најсавременије методе зубно-лекарског лечења (конзервативно лечење зуба, лечење канала корена); управник Главне покрајинске болнице у Новом Саду и доживотни почасни председник Српског лекарског друштва у Новом Саду. II/01-043
31. КОВАЊКО АЛЕКСАНДАР АЛЕКСАНДРОВИЧ (1889-1926):потпуковник, пилот, конструктор авиона; сарадник стручних авио- часописа у Београду и Новом Саду.
32. КОНДОРОШИ ЂОРЂЕ (1821-1891), адвокат и професор новосадске гимназије; народни посланик; познати позоришни дилетант из групе Константина Поповића Комораша. VI/01-002 Г
33. КУТЕЈНИКОВ НИКОЛАЈ АНАТОЛИЈЕВИЧ (1888-1927), ваздухо- пловни пуковник у авијацији Краљевине СХС. III/03-058
34. ЛОБАЧЕВ ПАВЕЛ АРТЕМИЈЕВИЧ (-1921), руски генерални конзул у Македонији. VI/01-013
35. ЛУКИЋ ХРИСТИНА-ТИНКА (1862-1911), глумица СНП-а у Новом Саду; остварила велики број запажених креација. III/01-025 Г
36. МАЛЕНЧИЋ РОДОЉУБ ст. (1903-1959): правник, полицијски Инспектор; написао je више књига из криминалистике; после рата успоставио je рад београдске полиције и реорганизовао Милицијску школу у Сремској Каменици; један je од пионира уметничке фотографије и аматерског филма код нас; аутор je првог аматерског филма у Југославији („Хепи енд“); био је истакнути спортиста и предратни репрезентативац у атлетици и фудбалу. II/01-062 Г
37. МАРКОВИЋ ЂОРЂЕ-КОДЕР (1806-1891), песник бујне маште и необуздане склоности експериментисању језиком и стилом; полиглота и полихистор. III/02-034
38. МАРКОВИЋ ЈОВАН (1811-1897), протојереј и сликар; радио иконе, зидне композиције и портрете, нарочито успеле у Успенској цркви у Новом Саду. III/03-078
39. МАРОДИЋ АКСЕНТИЈЕ (1838-1909), сликар; представник романтизма и академизма у српском сликарству друге половине XIX века; радио портрете, историјске композиције и иконе; урадио иконостас манастира Ковиљ; бавио се писањем. I/04-011 Г
40. МАТИЋ АНДРИЈА (1851-1925), професор новосадске гимназије;предавао je математику и природне науке; аутор je уџбеника из математике и две расправе о електрицитету. I/06-010 Г
41. МАТИЋ др МИЛАН (1887-1942), адвокат; један од оснивача Адвокатске коморе Војводине 1921. године; почасни председник Музичке школе „Исидор Бајић“; у периоду између два светска рата радио је на оснивању добровољних ватрогасних друштва широм Југославије. IV/02-001 Г
42. МАЧВАНСКИ ПАВЛЕ (1822-1914), правник и градоначелник у Новом Саду; јавни тужилац и државни првобранилац средином XIX века у Новом Саду; сарадник Светозара Милетића и Штросмајера.
43. МИЛАНКОВИЋ ЛУКА (1801-1857), правник и добротвор, градски чиновник у Магистрату новосадском; заједно са сестром оснивач jeстипендијске задужбине; своје имање оставио je Српској православној црквеној општини и болници. I/01-001 Г
44. МИЛЕТИЋ СВЕТОЗАР (1826-1901): правник, политичар и први уредник „Заставе“; вођа српског националног покрета у другој половини 19. Века; народни посланик и оснивач Народне странке; утицао је на развитак књижевности; у младости писао je поезију; био је посланик Српског црквеног сабора, а такође и Угарског и Хрватског сабора. IV/01-001 Г
45. МИРОСАВЉЕВИЋ ВЕЉКО (1868-1930), публициста и велики познавалац црквене уметности; написао je неколико брошура о новосадским парохијама; ексхумирао Јовановско гробље. I/03-001 Г
46. МОРФИДИС-НИСИС АЛЕКСАНДАР (1810-1878), композитор и Хоровођа; први је увео нотално певање и сложио прву српску Литургију; наставник музике многих угледних новосадских породица.
47. НАТОШЕВИЋ др ЂОРЂЕ (1824-1887), лекар и педагог; реформатор школа и први писац уџбеника према Вуковом правопису; председник Матице српске и аутор школске уредбе; покренуо je први педагошки лист „Школски лист”и први дечји лист под називом “Пријатељ српске младежи”; био је народни посланик. V/01-001 Г
48. НЕДЕЉКОВИЋ МИЛУТИН (1894-1968), учесник Балканских и Првог светског рата; међу првима ушао у Нови Сад са српском војском 1918. године; за учешће и заслуге у рату одликован је са више ордена и медаља, за време Другог светског рата био је у заробљеништву у Нирнбергу. III/01-018
49. НЕДЕЉКОВИЋ ФИЛИП (1788-1872), добротвор Матице српске и новосадски грађанин. IV/02-010 Г
50. НЕНАДОВИЋ др ЈОВАН (1875-1952): лекар, примаријус, шеф Дерматолошког одељења у болници и управник Јодне бање у Новом Саду. I/06-008 Г
51. НОВИЋ ЈОКСИМ ОТОЧАНИН (1807-1868): књижевник, песник и приповедач Омладинског доба, предан романтичарским схватањима; популарни су били његови епски спевови; био је сарадник ондашњих листова; написао je “Лазарице”, “Бирчанин Илију”, “Карађорђа”, “Хајдук Вељка” и др. *Напомена: Гроб му је прекопан. Претпоставља се да су посмртни остаци на месту I/03-081G, где се налази породична гробница Димитријевић Милоша и Марије.
52. ОБЕРКНЕЖЕВИЋ ФИЛИП (1839-1911), професор класичне филологије у новосадској гимназији; преводио класике; написао „Преглед грчке и римске митологије”. I/01-033 Г
53. ОБРЕНОВИЋ ЈОВАН (1786-1850), дивизиони генерал; брат кнеза Милоша Обреновића. I/02-007
54. ПАВЛОВИЋ др МИЛОРАД (1919-1972): судски медицинар, покрајински секретар за здравље и оснивач Дечјег села у Сремској Каменици. I/06-003
55. ПЕЈХЕЉ ВАСИЛИЈ АЛЕКСАНДРОВИЧ (1888-1964), професор и један од креатора реформе основног образовања у Краљевини Југославији; водио експерименталне разреде, тзв. „нове школе”; преводилац je више дела са руског jeзика; професор je руског језика и књижевности на Вишој педагошкој школи у Новом Саду; објавио je више књига из педагогије и педагошке психологије. III/07-112
56. ПЕТРОВИЋ ЖИВОРАД (1891-1927), потпуковник авијације, командант Првог ваздухопловног пука у Новом Саду и један од оснивача и утемељивача модерне авијације код нас. I/03-012 Г
57. ПЕТРОВИЋ др МИЛАН (1879-1952): професор новосадске гимназије, председник Матице српске, класични филолог, писац латинске синтаксе и српске граматике. IV/01-007
58. ПОЛИТ ДЕСАНЧИЋ-МИХАЈЛО (1833-1920): публициста, Политичар и адвокат; сарадник наших и страних новина; писац Мемоара и путописа, драматичар, приповедач и социолог; вођа је Либералне странке, посланик и управник „Браника“. II/03-102 Г
59. ПОПОВИЋ-ПЕЦИ ЕМИЛ (1882-1951), агроном и писац; покретач иУредник „Пољопривредног гласника“. I/01-012 Г
60. ПОПОВИЋ-ПЕЦИ СТЕВАН (1845-1909), правник и градоначелник; за његово време изграђене су нове зграде: пошта, гимназија, болница, многе трговачке куће и банка; такође је уређен Штранд. I/01-012 Г
61. Породица БАТУТ, породична гробница монументалног изгледа. I/05-006 Г
62. Породична гробница ВИЛОВАЦ ВОЈИСЛАВ (1872-1941), глумац; од 1901. као члан СНП-а у Новом Саду тумачио је карактерне улоге. КАТИЦА (1877-1942) и ЗОРА, глумице. I/06-006 Г
63. Породична гробница КРАНЧЕВИЋ ДРАГОМИР (1878-1958): редитељ, глумац и оперски певач СНП-а у Новом Саду. РУЖА (1887-1963), глумица; одиграла je најзапаженије улоге у СНП-у у Новом Саду. VI/01-017
64. ПУШИБРК ВАСА (1836-1917): професор, писац и директор гимназије у Новом Саду; написао je „Историју новосадске гимназије”. I/01-020
65. РАВАСИ СИНИША (1911-1948): глумац, редитељ и писац;остварио je низ запажених улога на новосадској сцени; играо je уфилму; написао је драму „Жртве слободе“. VI/01-016
66. РАЈКОВИЋ ЂОРЂЕ (1824-1886): књижевник, учитељ и уредник многобројних листова у Новом Саду; писао je песме, чланке; сакупљао je народне умотворине; писац je педагошких уџбеника.
67. РАКИТИН ЉВОВИЧ ЈУРИЈЕ (1882-1952), редитељ у СНП-у у Новом Саду; био је наставник у глумачким школама, члан царских позоришта у Петрограду и члан Московског художественог театра. II/04-123
68. РУЊАНИН ЈОСИФ (1821-1871), официр и композитор;компоновао хрватску химну и једну песму Ивана Трнског. IV/02-008 Г
69. СКОРОПАДСКИ ГЕОРГИЈ ВАСИЉЕВИЧ (1873-1925), члан руске Државне Думе (Парламента); члан избегличког Руског савета у Истанбулу. III/05-031
70. СТАЈИЋ ВАСА (1878-1947), професор и писац; историчар Новог Сада; уредник више часописа; председник Матице српске. IV/01-006
71. СТРАТИМИРОВИЋ РАДИВОЈ (1816-1860), правник и градски капетан; књижевник; много je допринео сређивању прилика у Новом Саду после Буне. II/01-014
72. ТЕОДОРОВИЋ др НЕСТОР (1895-1953), хирург; управник Главне покрајинске болнице; шеф II хирушког одељења. III/01-034 Г
73. ТОМИЋ ЈАША (1856-1922), књижевник и политичар; новинар; вођа Радикала; уредник „Заставе”; једна je од најзначајнијих личности међу Србима крајем XIX и почетком XX века. IV/01-001 Г
74. ТРИФКОВИЋ КОСТА (1843-1875), адвокат и комедиограф, веома популаран и много извођен. III/01-004 Г
75. ХАЏИЋ ЈОВАН (МИЛОШ СВЕТИЋ) (1799-1869), један од оснивача Матице српске и њен први председник; песник, писац историјских и филолошких расправа; преводилац; адвокат; уредник часописа „Огледало српско“; радио на изради Устава Србије; водио полемику са Вуком око језика. I/02-001 Г
76. ЧАКРА ЕМИЛ (1837-1887): публициста, писац, песник, приповедач, уредник и сауредник листова и алманаха. III/01-001 Г
77. ЧЕРНОЈАРОВ ДИОДОР НИКОЛАЈЕВИЧ (1864-1929), председник Руске колоније у Новом Саду 1923-26; васпитач принца Александра Карађорђевића у Паженском корпусу у Петрограду. III/05-038
78. ЏИГУРСКИ ОЗРЕН (1909-1963), лекар, оснивач Стоматолошке клинике Главне покрајинске болнице у Новом Саду; први максилофацијални хирург у Војводини, коаутор „Геровитала” СН-30 са Румунком др Аном Аслан; аутор је више значајних публикација.
Извор: (″Службени лист града Новог Сада″, број 11 од 28. јуна 1993. године)
Ако неки намерни или ненамерни пролазник прође овуда, ево прилике да обиђе ове истакнуте људе, чији посмртни остаци леже на само пет минута пешачења од хотела „Парк“ и на седам минута од зграде „Новосадског сајма“, кога годишње обиђе неколико стотина хиљада људи. Не дозволимо да наши преци буду тако близу очима, а тако далеко срцима. Упамтимо да не требају они нас, већ ми њих.
ПРЕДЛОГ
Увиђајући велики културолошки значај Успенског гробља, предлажем да се оно, одговарајућим скупштинским одлукама, у целости прогласи спомеником културе. Многи европски и светски градови имају гробља, која су постала не само места за сахрањивање, већ и места ходочашћа и културе. Једно гробље у Француској претворено је у врт још почетком XIX века. Оно је временом постало културолошки споменик и препознатљиви симбол хортикултуре. Парк Ла Мадлен у Амијену на савршен начин показује да је природа право место где се може пронаћи мир. Тамо не само да почивају мртви, тамо долазе и живи да се прошетају у предивном окружењу. Поменуто гробље настало је 1817. године на уклетом месту некадашње болнице за губавце и требало је заменити простор за сахрањивање, који се налазио у самом центру града. Архитеткта Шесије је одмах пожелео да овде створи место достојно енглеских вртова, који су у то време били у моди и на такав начин укаже част породицама, које ће купити гробна места дуж ових алеја. Гробље Ла Мадлен на свој начин представља и неку врсту градског музеја.
Успенско гробље се налази на идеалном месту, у близини је центра града и Новосадског сајма, који годишње посети више стотина хиљада људи.
Потребно је направити пројекат архитектонског и ботаничког уређења гробља, како би оно постало не само место пијетета мртвим прецима, већ и живи споменик културе, архитеткуре и вртларства. Ваљало би посадити дрвеће, грмље и биљке. То би допринело складној целини са споменицима, који су трајни белег великих и добрих дела. Архитектонски је потребно уредити стазе и остале делове гробља, сходно потребама посетилаца.
Смисао концепта Успенског гробља као врта културе огледа се у томе да оживи дела и имена људи, који овде почивају у миру, али и да само по себи, у овом новом озрачју, буде место које ће с поносом посећивати наши суграђани и туристи, како домаћи тако и страни. На овај начин свакако бисмо допринели интенцији нашег Новог Сада, који 2021. године заслужено претендује да постане европска престоница културе.
У Новом Саду, 14. априла 2016. године
Dr Nebojša Kuzmanović 