(Приказ књиге: Небојша Кузмановић, ”КЈЕРКЕГОРОВЕ СФЕРЕ ЕГЗИСТЕНЦИЈЕ”, ”Кровови”, Сремски Карловци 1997; Објављен у: Часопис за културу и уметност ”Поља”, Нови Сад 1999/2000, бр. 412/413/414, стр.
Аутор: Саша Радојчић
Књига ”Кјеркегорове сфере егзистенције” Небојше Кузмановића представља допринос домаћој филозофској литератури. У питању је књига монографског типа, посвећена једном уже дефинисаном кругу проблема везаних за филозофске концепције данског мислиоца Серена Кјеркегора, родоначелника филозофије егзистенције и егзистенцијализма.
Кузмановић је испољиио познавање Кјеркегорових главних радова, као и способност да указује на битне проблеме који проистичу из, уосталом коректно изложених, Кјеркегорових ставова. Овај учинак би требало нагаласити, пошто карактер и стил текстова данског филозофа – уметника (како га Кузмановић третира), објективно отежава појмовно обухватање и излагање. Метафоричан, често полемички оштар, још чешће есејистички отворен, а увек за појмовно мишљење неподношљиво личан, Кјеркегоров ”говор” је требало преводити у појмовно јаче организоване кругове, дисциплиновати његове слике, истицати консеквенце које следе из одређених Кјеркегоровох теза, а притом остати веран, не само слову, већ пре свега духу његове мисли: задатак који Кузмановић, углавном, добро испуњава.
Као посебну вредност Кузмановићевог дела о сферама егзистенције код Кјеркегора, ваљало би истаћи пажљиве анализе душевних својстава сваког од три ступња који су по Кјеркегору, могући као човеков основни став: естетички, етички и религиозни, као и приказе типичних ликова за сваки од ових стадијума и његових варијанти. У овим деловима налази се и сасвим јасна информативна вредност Кузмановићевог рада.
У оквиру ових анализа, најзанимљивије и најдалекосежније, чини се да су оне које се тичу религиозног животног стадијума: на више места нас Кузмановић, следећи Кјеркегорове мисли, уводи у сопствена размишљања о религији и важније, човековој потпуној изолованости, која је безнађе и бесмисленост. ”За Кјеркегора то је хришћански лични Бог, који је апсолутно трансцендентан и ирационалан, за Хегела то је светски дух, који је такође трансцендентан и рационалан, за Маркса то је будуће друштво, без противуречности, које је рационалност, али и трансцендентност. А за индивидуу, која је ослобођена од ових општости, то је други човек као иманентност – као човек који је сада и овде”. Овим ставом, али и приказима Марксове и Кјеркеговрове критике религије, Кузмановић показује одређену блискост са мишљењима критичке теорије и њених комуникативно теоријских деривата.
Књига Небојше Кузмановића, ”Кјеркегорове сфере егзистенције”, представља рад једног младог филозофа, који је успео да покаже на који начин једна мисаона позиција из прве половине XIX века и данас задржава своју, сасвим јасно одређену, актуелност.
Dr Nebojša Kuzmanović 