РИСТО КОВИЈАНИЋ – ДУГОВЕЧНА АНГАЖОВАНОСТ

(Приказ књиге: Небојша Кузмановић: “СУСРЕТАЊЕ КУЛТУРА”, ДНС “ЛОГОС” и КК “ДИС”, Бачка Паланка, 2003; Објављен у: ”Кровови”, часопис за културу и уметност, Сремски Карловци 2005, год. 19, br. 59/62, стр. 103; Исти текст је објављен под насловом ”Дуговечна ангажованост” у: ”Свеске”, часопис за књижевност, уметност и културу, Панчево март 2005, год. 15, br. 75, стр. 199-200)

АУТОР: Душан Мијајловић Адски

Како то Небојша Кузмановић зна и уме, и овог пута, његов рад је свеобухватан, битно и оно мање битно у вези Риста Ковијанића (1895 – 1990) је ишчитано, а потом до перфекције сложено па презентовано. Књига “Сусретање култура” настајала је годинама, била је и предмет Кузмановићеве одбране магистарског рада на Филозофском факултету у Новом Саду.

Треба читаоца одмах упутити на поднаслов, “Српско – словачке књижевне везе Риста Ковијанића”. И одмах додати на узрок објављивања ове књиге: “У спомен на великог пријатеља словачког народа Риста Ковијанића”.

Кузмановић нас у потпуној мери упознаје са писцем, преводиоцем са чешког и словачког, публицистом, и повремено, песником Ристом Ковијанићем, који је и поред свих животних недаћа доживео дубоку старост.

Упознајући се са животом и делом Риста Ковијанића, ми у исто време стичемо спознају о школовању и раду Доситеја Обрадовића, Вука Караџића, Бранка Радичевића, Јована Јовановића Змаја, Павла Поповића, Јоакима Вујића, Светозара Милетића, као и о утицајима Јана Колара, Павела Јозефа Шафарика, Људевита Штура и других словачких имена на српску културу и јужно словенску идеју сагласја.

У најкраћем, рад “Српско – словачке књижевне везе Риста Ковијанића”, написан је у монографском облику, а чине га девет поглавља: увод, пледоаје за изучавање српско – словачких културних веза српско – словачке књижевне везе у друштвено историјском контексту, биографија, библиографија радова и коментари, вредност и границе Ковијанићевих изучавања српско – словачких књижевних веза, Ковијанићев допринос мултикултуралности, документарни прилози и закључак.

Небојша Кузмановић у препоруци за своје издање, каже: “Верујући да истраживање културних веза између народа пружа прави допринос препознавању себе у другима и других у себи, како би се постигло самопознање, појединца и народа, те избегао свеприсутни егоцентризам и надолазећи глобализам, упућујемо на дело скромног човека из Котора, и преданог истраживача српске и српско – словачке културне прошлости, Риста Ковијанића”.

Пажње је вредан податак да је Ковијанић на факултету слушао предавања браће Богдана и Павла Поповића (Југословенска и упоредна књижевност), Александра Белића (Српскохрватски језик) и Владимира Ћоровића (Историја). По Ковијанићевом признању, Павле Поповић је имао највише утицаја на њега; ”знао је грчки и латински; говорио све велике европске језике”.

Ковијанић је имао привилегију (због доброг дипломског рада) да бира стипендију у Лондону, или лекторску катедру на универзитету “Коменског” у Братислави. Изабрао је ово друго. За Ковијанићев архивски рад Јован Туцаков каже: “На основу својих истраживања у Которском архиву, он је учинио неколико правих открића. Пронашао је претке Његошеве и њихово порекло. Ђорђе Богутовић могао је бити учесник битке на Марици и Косову, а његов отац битке на Велбуџу (1330). Пронашао је и претке Његошеве мајке из тих времена. Утврдио је: да надимак Његош долази од племена Његуши, а име племена од потока Његуше, који се помиње 1335, сто година пре него је Лебинац назван Његушима. Истовремено пронашао је податке на основу којих се може тврдити: да Душанова повеља Которанима 1351. није фалсификат, као што су мислили неки историчари.

Занимљива је та Ковијанићева дуговечност, и поред робијања, прогона, он је био активан и у својој деведесетој години. Та стална ангажованост и, срећом, дуговечност, уједно је и велики изазов за истраживача Ковијанићевог стваралаштва и живота. Кузмановић се одиста посветио том послу. Да је то тако, недвосмислено потврђује архивска и библиографска грађа, дата на преко 150 страница.

Ова монографија је вредна пажње због Ристе Ковијанића, али и због Небојше Кузмановића, чији је ангажман око овог дела недвосмислено максималан.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s