Приказ књиге: КЈЕРКЕГОРОВЕ СФЕРЕ ЕГЗИСТЕНЦИЈЕ

(Приказ књиге: Небојша Кузмановић, ”КЈЕРКЕГОРОВЕ СФЕРЕ ЕГЗИСТЕНЦИЈЕ”, ”Кровови”, Сремски Карловци 1997; Објављен у: Часопис за културу и уметност ”Поља”, Нови Сад 1999/2000, бр. 412/413/414, стр.

Аутор: Саша Радојчић

Књига ”Кјеркегорове сфере егзистенције” Небојше Кузмановића представља допринос домаћој филозофској литератури. У питању је књига монографског типа, посвећена једном уже дефинисаном кругу проблема везаних за филозофске концепције данског мислиоца Серена Кјеркегора, родоначелника филозофије егзистенције и егзистенцијализма.

Кузмановић је испољиио познавање Кјеркегорових главних радова, као и способност да указује на битне проблеме који проистичу из, уосталом коректно изложених, Кјеркегорових ставова. Овај учинак би требало нагаласити, пошто карактер и стил текстова данског филозофа – уметника (како га Кузмановић третира), објективно отежава појмовно обухватање и излагање. Метафоричан, често полемички оштар, још чешће есејистички отворен, а увек за појмовно мишљење неподношљиво личан, Кјеркегоров ”говор” је требало преводити у појмовно јаче организоване кругове, дисциплиновати његове слике, истицати консеквенце које следе из одређених Кјеркегоровох теза, а притом остати веран, не само слову, већ пре свега духу његове мисли: задатак који Кузмановић, углавном, добро испуњава.

Као посебну вредност Кузмановићевог дела о сферама егзистенције код Кјеркегора, ваљало би истаћи пажљиве анализе душевних својстава сваког од три ступња који су по Кјеркегору, могући као човеков основни став: естетички, етички и религиозни, као и приказе типичних ликова за сваки од ових стадијума и његових варијанти. У овим деловима налази се и сасвим јасна информативна вредност Кузмановићевог рада.

У оквиру ових анализа, најзанимљивије и најдалекосежније, чини се да су оне које се тичу религиозног животног стадијума: на више места нас Кузмановић, следећи Кјеркегорове мисли, уводи у сопствена размишљања о религији и важније, човековој потпуној изолованости, која је безнађе и бесмисленост. ”За Кјеркегора то је хришћански лични Бог, који је апсолутно трансцендентан и ирационалан, за Хегела то је светски дух, који је такође трансцендентан и рационалан, за Маркса то је будуће друштво, без противуречности, које је рационалност, али и трансцендентност. А за индивидуу, која је ослобођена од ових општости, то је други човек као иманентност – као човек који је сада и овде”. Овим ставом, али и приказима Марксове и Кјеркеговрове критике религије, Кузмановић показује одређену блискост са мишљењима критичке теорије и њених комуникативно теоријских деривата.

Књига Небојше Кузмановића, ”Кјеркегорове сфере егзистенције”, представља рад једног младог филозофа, који је успео да покаже на који начин једна мисаона позиција из прве половине XIX века и данас задржава своју, сасвим јасно одређену, актуелност.

СРПСКО СЛОВАЧКЕ ВЕЗЕ У ДОБА РОМАНТИЗМА

(Текст је објављен у књизи: Небојша Кузмановић, ”Романтизам у српско-словачким културним везама”, ”Мало историјско друштво”, Нови Сад; Друштво за науку и стваралаштво ”Логос”, Бачка Паланка, 2011)

Аутор: Никола Страјнић

Рукопис књиге др Небојше Кузмановића под насловом ”Српско-словачке књижевне и културне везе у доба романтизма” ношен је сазнањем да српско-словачке књижевне и културне везе нису довољно истражене ни у српској ни у словачкој науци о књижевности и да не постоји једно монографско дело из кога би се стекла јасна слика о тим везама и иста као њихов значај. Пошто би укупне српско-словачке књижевне и културне везе захтевале ангажовање целог тима стручњака, Кузмановић се ограничио само на истраживање тих веза у доба романтизма. У тим истраживањима пут га је водио првенствено према архивама, у којима је стекао јасан увид о природи и важности тих веза, као и према одговарајућој стручној и научној литератури. Задатке које је у том смислу поставио, успешно је изнео у наведеном рукопису.

Разуме се, да би то остварио, он је користио и одређене методе, имајући, пре свега, на уму компаративну методу, што је природно, јер појам везе припада компаратистици. Реч је о томе да се истраже околности, начини, врсте, облици и сл. сусретања писаца и других културних посленика два или више народа да се путем анализе књижевних и других културних појава укаже на њихов значај. Разуме се, у овако постављеној студији, није се могло улазити у све врсте минуциозних анализа (нпр. текстолошких, посебно интертекстуалних и др), већ само у оне које ће дати резултате везане уз постављени циљ: да открије, саопшти и вреднује значај српско-словачких књижевних и културних веза. Тај задатак Небојша Кузмановић успешно је извршио.

Кузмановић је у свом рукопису показао, пре свега, изузетно велик интерес и разумевање проблематике српско-словачких књижевних и културних веза којом се бавио готово две деценије. То му је омогућило да стекне веома широк и прецизан увид у њу. Ова студија је првенствено рађена на архивској грађи која је неопходна за овакво истраживање, али и, разуме се, на темељу релевантне литературе. То му је омогућило да дође до врло прецизних оцена и закључака што је резултат и јасне методологије које се придржавао.

Ова студија је први целовити и озбиљни рад у коме се кандидат бави српско-словачким књижевним и културним везама у доба романтизма. Из тога, као и начина на који је урађена и резултата до којих се дошло, она представља значајан и за будуће истраживаче незаобилазан рад о овој проблематици.

Студија Небојше Кузмановића представља допринос науци по томе што се у њој до резултата дошло на темељу изворне грађе, што је тој грађи и целокупној проблематици кандидат приступао са једне стране из аналитичког, а са друге из синтетичког аспекта и што ова проблематика још није обрађена на овако озбиљан и систематичан начин.

Create your website with WordPress.com
Get started