РУСИ САХРАЊЕНИ НА УСПЕНСКОМ ГРОБЉУ

Познато је да је Краљевина СХС на челу са краљем Александром I Карађорђевићем, иако заостала – сиромашна држава, прихватила руске избеглице добродушније од било које друге државе у Европи и да им је указала братску моралну и материјалну помоћ, без обзира на тешку ситуацију и огромне жртве у два Балканска рата (1912–1913) и у Првом светском рату.

Једна од најбројних избегличких руских колонија је била управо у Новом Саду. Она је у живот бившег аустро – угарског града унела друкчију културну ноту, оживела и изменила већ устајали западни малограђански начин живота.

У мају 1920. у Новом Саду се налазило око 30 избеглица; а крајем октобра већ 238.

У фебруару 1921. године у граду живи већ преко 500 Руса, у јуну око 800, а почетком 1922. године – 1217. Према попису становништва од 1931. године, у Новом Саду је 1154 избеглице из Русије. Тада је Нови Сад имао око 64.000 становника и тридесетих година прошлог века је у њему било око 1.500 избеглица и тај број све до Другог светског рата није опадао.

На гробљима Новог Сада и Петроварадина је до 1990. године сахрањено више од 800 Руса, а почетком осамдесетих година истог века постојало је свега 340 споменика, то јест надгробних обележја.

На крају главне алеје Успенског гробља, дуж које се налазе споменици угледних српских делатника, налазе се и најранији гробови руских православаца – Новосађана. Међу њима је и гроб на чијем споменику пише ” Руски конзул у Македонији Павел Артемјевич Лобачов”.

На тој истој алеји Успенског гробља је велики камени осмокраки крст са таблицом ”Генерал – мајор Фјодор Васиљјевич Воронцов 1856 – 1921.”

Са почастима је на апоследњи пут испраћен одважни генерал инфантерије Консатантин Александрович Крилов (1861-1930). Он је 1923. године новосадском одељењу српских добровољаца поклонио сабљу коју је носио за време наступаља руске армије 1914. године, када су се Руси, разбивши аустро – угарску војску спустили са Карпата у Мађарску равницу и дали Србима наду у коначно ослобођење. Камени крст и фотографија генерала на споменику су сачувани до данашњих дана.

недалеко се налази и гроб генерал – лајтнанта Диодора Николајевича Чернојарова – председника новосадске колоније.

Од вишег официрског састава Руске армије, осим већ поменутих, у Новом Саду су се упокојили и сахрањени:

Брунн Анатолий Андреевич (ок. 1863–1936), ген.-майор;

Игнатьев Игнатий Петрович (1866–1933), ген.-майор;

Ирманов Владимир Александрович (1852–1931), ген. от кавалерии;

Кикин Константин Сергеевич (1853–1943), ген.-майор;

Кривцов Пантелеймон Прокофьевич (1863–1933), ген.-майор;

Мельгунов Михаил Эрастович (1870–1926), ген.-лейтенант Генштаба;

Розеншильд фон Паулин Анатолий Николаевич (1860–1929), ген.-лейтенант Генштаба;

Сенча Владимир Иванович (1868–1954), ген.-майор Генштаба;

Сухотин Николай Петрович (1842–1924), ген. от артиллерии;

Урчукин Флегонт Михайлович (1870–1930), ген.-майор;

Хануков Александр Павлович (1867–1943), ген.-лейтенант Генштаба.

На руској парцели овог гробља се могу наћи и гробови заборављених племићких и социјалних сталежа Руске империје: спахија Михаил Михајлович Савенко (1846-19931), судски иследник Михаил Семјонович Коваљов (1895–1934), судски иследник Владимир Александрович Флегинский (1886–1937), судија Петар Алексејевич Керин (1867–1943), капетан 1-ве класе Русске Императорске флоте Константин Иванович Шишма-рев (1858–1932), саратовски трговац Павел Прокофьевич Борисов-Морозов (умро 1935 г. 91. год. живота)…

Наследник и глава ”Пастуховског дела” који се тридесетих година из Француске преселио код сестре у Србију, почива под плочом на којој је старим правописом написано ” Сергеј Николајевич Пастухов. Родио се у Јарослављу 22. јуна 1866. Умро у Новом Саду 3. новембра 1940.”

На руској парцели је сахрањен и пуковник Степан Фјодорович Климентов из Вологде.

У дветом реду источног дела Успенског гробља је гроб гроб са каменим крстом. На споменику је написано ”Овде почива кнез Николај Петрович Трубецкој. Рођен у Јујеву 3. марта 1875. умру 8. фебруара 1946. године у Новом Саду. Кнез је био музичар и неожењен.

Недалеко од њега је сахрањена Ана Георгијевна Клеповскаја, рођена Богачова (1877–1954), удовица Сергеја Васиљјевича Келеповског, члана Државне думе.

На овом гробљу се налази и споменик – над заједничком гробницом: ”РУСКИМ ВОЈНИЦИМА КОЈИ СУ ОВДЕ УМРЛИ У ЗАРОБЉЕНИШТВУ У 1915-1918г. (Русскя матица 1925. г)”

Историјски значај овог гробља указује на неопходност уређења гробова, споменика, алеја и читаве територије историјског дела гробља.

SERBIA FASHION WEEK – HIMNA LEPOTI

Internacionalni festival mode i dizajna / Nacionalna nedelja mode – “Serbia Fashion Week”, uz učešće poznatih svetskih i domaćih modnih dizajnera i primenjenih umetnika održava se već nekoliko godina u Kongresnom centru Novosadskog sajma. Na ovoj prestižnoj kulturnoj manifestaciji učestovuje više od 50 dizajnera iz zemlje i inostranstva, a pored modnih revija održavaju se i različite kulturne manifestacije, muzički programi, besplatni edukativni seminari, i poslovni susreti. Novi Sad je tako postao centar modnog dešavanja u kome se okupljaju najpoznatiji svetski i domaći dizajneri da predstave svoje najbolje kolekcije.

Treća po redu Srpska modna nedelja počela je u znaku avangarde. Dizajneri koji su učestvovali su: Jelena i Svetlana Proković, Danijela Biškup, Džordž Stajler, Srđan Janković, Jasmina Mina Sanader, Nevena Kragić, Nataša Kekanović, Stevan Božanović, Nikita Denmark, Budislava Keković i mnogi drugi. Ovu reviju je pratila živa svirka benda “Sajgon ekspres”.

Potom je održano pet izuzetnih večeri na kojima su modni kreatori uz pomoć manakenki i manekena predstavili svoje čudesne i čudnovate kolekcije. Posebno ću pomenuti: Mariju Šabić, Boška Jakovljevića i Danijelu Božić.

”Marija Šabić je prikazala glamur, decentni seksipil i eleganciju. Duge, lepršave haljine koje prate liniju ženskog tela, nizale su se pistom i publiku ostavile bez daha. Ovu reviju, posvećenu jakoj i borbenoj ženi, otvorila je misica, Marija Ćetković.

Boško Jakovljević je predstavio mušku kolekciju u kojoj je kombinovao urbani stil i klasiku. Videli smo muška odela jarkih boja i zanimljivih dezena. Jakovljević je inspiraciju tražio na putovanjima, a kreacije su nastale tako što je razmišljao o tome šta bi on sam voleo da oblači. Specijalni gost na reviji bila je pevačica Tijana Dapčević.

Danijela Božić je nakon završetka prestižne italijanske akademije za stilizovanje i dizajn ”Accademia Del Lusso” izgradila veoma jasan stav prema modi. Ženstvenost, sofisticiranost, gracioznost, i elegancija su reči koje jasno opisuju Danijelu koja svaki komad čini unikatnim. Ona stvara takve kreacije tako da svaka žena bude zadovoljno njenim idejama.” Na ovom festivalu mode predstavila je u kolekciju koja je inspirisana idejama srpske srednjovekovne viteške tradicije.

Jedina licencirana ”Nedelja mode u Srbiji” ima za cilj da doprinese razvoju kulture i privrede u našoj zemlji, potencirajući povezivanje domaće modne scene (industrije) sa prepoznatljivim tržištima u Evropi i vodećim centrima mode u svetu. Serbia Fashion Week se održava dva puta godišnje, u aprilu i oktobru svake godine, u trajanju od sedam dana, a ova manifestacija postavila je Novi Sad i Srbiju na mapu svetskih kulturnih centara.

Ova svojevrsna himna lepoti je definitivan dokaz da će, kako reče Dostojevski ”lepota spasiti svet”. Jer kako sejemo tako ćemo i žnjeti. Današnji mediji promovišu uglavnom estetiku ružnog kroz skandal, trač i podilaženje površnim čovekovim osećanjima koja se vrhune u senzacionalizmu. Nedelja srpske mode je pokazala da ideja Lepog, iskazana kroz lepu odeću, koju nose lepi manekeni, obogaćena lepom muzikom, a koju gledaju i slušaju lepi ljudi i te kako može da pomogne čoveku da bude srećniji. A to je najbolji način da se širenjem dobrih vibracija doprinese boljim odnosima među ljudima sada i ovde. I to u njegovom stvarnom svetu, a ne u tamo nekoj virtuelnoj realnosti. Da bi se stiglo u taj svet potrebno je napraviti samo mali iskorak iz svakodnevne užljebljenosti i krenuti putem koji je teži, ali i neuporedivo lepši od ovog našeg malo-građanskog.