Tag: Dr Jovo Radoš

Aутор: Др Јово Радош

(Небојша Кузмановић, ПТОЛОМЕЈСКИ ОБРТ, ”ЛДИЈ” Ветерник)

Иако је ”дућанџијска психологија” углавном довршила посао на успостављању стандардизованог менталитета савременог човека, по коме ништа друго нема вредност осим онога што се може изразити у шифрама, извесно је да још опстојавају поклоници духа који се друже са књигом и граде сопствени мисаоно-поматрачки однос према свету. Њихова оријентација ка литератури, читању и дубинским промишљањима о разнородним темама времена у коме живимо, само потврђују давно изречену истину да бити истински интелектуалац значи, пре свега, бити у сталној упитаности према властитом окружењу. Све изван тога, како је говорио Хосе Ортега и Гасет, интелектуалцу изгледа као паразитизам.

Небојша Кузмановић (1962), публициста, песник и историчар књижевности, један је од оних који, у складу са изреченом парадигмом, свој интелектуални активитет  усмерава ка праћењу новообјављених књига на подручјима религије, социологије, философије, историографије и књижевности, пишући о њима краће или дуже осврте, приказе и есеје. Тако је од текстова објављених последњих десетак година у ’’Пољима’’, ’’Свескама’’, ’’Дневнику’’,’’Крововима’’, итд настала књига ’’Птоломејски обрт’’, чијим насловом аутор сугерише потребу враћања старим вредностима, пошто је; како су истицали холандско немачки философ Петер Слотердијк и Француз Жил Липовецки; европска цивилизација видно угрожена постмодерним временом празнине. Овај став, чини Кузмановићеву препознатљиву окосницу у аксиолошком прилажењу већини других проблема. А они се крећу, у распону од оних који су превасходно теолошко-философског карактетра, преко оних који су везани за питање индивидуе, елите и масе, до оних који се тичу аутохтонистичких истраживања српско-словенске повесности. Ту се поред осталог,говори о књигама Игнација Лојоле, Јустејна Гордера, Серена Кјеркегора, Хосе Ортеге и Гасета, Мориса Жолија, Освалда Шпенглера, Хенрија Дејвида Тороа, Етјена де ла Боесиа, Ериха Фрома, Артура Кестлера, Драгише Васића, Драгана Јеремића и др. Истовремено, читаочева пажња се усмерава и на теоријска промишљања о сложеним темама које извиру из феномена индустријског друштва и техничке цивилизације, а чије су изразите последице отуђење и декаденција човека. Такође се покушавају извести и својеврсна дијагностицирања латентних и манифестних стања демократије и либерализма, културе и уметности. Незаобилазан предмет ауторовог интересовања представља, разуме се, и колективитет српског народа, код кога се историјски преплићу судбинска трагичност и херојско уздизање.

Књиге оваквог жанровског усмерења, као што је Кузмановићев ’’Птоломејски обрт’’: имају, неоспорно, и информативни и духовно-подстицајни карактер и значај. Оне нас упућују, како на универзалне, тако и на актуелне проблеме човековог битисања, наговештавајући могуће правце нашег ангажовања у интелектуалном и људском смислу.